čarolije
nedjelja, 12.11.2006.
|
Prvo pozdrav svima i hvala na komentarima (kojih je PUUUUUUUUUUNO!!!!)! Žao mi je što nisam tako dugo pisala, ali bila sam na moru, pa škola (7. razred    ).Sada sam napokon našla vremena da nešto napišem i stavim slikice. Moje pustolovine se nastavljaju, ali neznam kad će novi post.! Nadam se da će uskoro!!!! P.S. Što više komentara to će brže novi post!!!!! Bye...bye Uskoro ću staviti novi dizajn!!!!   Evo ne mučim se samo ja!!!!     |
- 13:13 - Komentari (3) - Isprintaj - #
utorak, 20.06.2006.
nastavak
Vila nam je rekla da bi bilo najbolje da krenemo doma da se naši ne bi zabrinuli gdje smo. I napomenula nam je da samo izgovorimo-"luks veritas" -i da ćemo se ponovno naći ovdije. Tada je izgovorila nekakvu čaroliju i mi smo se ponovno našle svaka u svojoj kući. Ja sam otišla u krevet, ali nisam mogla zaspati. Mučilo me sve što je vila bila rekla , pogotovo ono sa zlim kraljem -"pa kako ćemo mi njega poraziti?"- pitala sam se. Uzela sam u ruke Harryja Pottera- šesti dio, ali to je u meni budilo sve veći strah(znat ćete o čemu govorim kad pročitate knjigu ili ako ste ju već pročitali). Nisam se mogla kome povjeriti jer bi mislili da sam luda kad spominjem vile, sove koje govore... Htjela sam uzeti tabletu za spavanje, ali sam se s druge strane bojala da ću imati noćnu moru, pa sam sjela pred kompjuter i igrala igrice, no kad više nisam mogla držati oči otvorene, predala sam se i zaspala. Ujutro me probudio telefon. Bila sam tako uplašena da sam pala s kreveta . Zvala je Lorena.Lorena:- "Ej Laura, hoćeš li danas izać? Zapravo, znaš na šta mislim." Ja:-"Dobro, nađemo se ispred tvoje kuće u 10, može?" Lorena:-"OK, vidimo se, bok!" Obukla sam se, doručkovala... i našla se s curama. U isti čas smo izgovorile-"luks veritas"-i našle se u Nemoworldu. Sad ovdije nije bilo vile, ali smo pale točno ispred dvorca, ali u trnje-"auč!" Pretpostavile smo da je to kraljev dvorac. I bio je. Na ulazu su bili stražari koji su nas čudno gledali(a i mi njih). Nisu nam dopustili da uđemo. Sakrile smo se iza grma i pokušale smo smisliti plan kako da uđemo. Alicia se šalila:-" da barem mogu mijenjati oblik pa da se pretvorim u vojnika i se ušuljam unutra, ha, ha, to bi bio cirkus!" Budući da ja nisam spavala gotovo čitavu noć i da baš nisam bila raspoložena rekla sam:-"Alicia, nije vrijeme za šale!" Ali sad je pred nama stajao vojnik, a ne više Alicia. Linda:-"Alicia, jesi li to ti?" Alicia:-"ovdje unutra je zagušljivo!" Miranda:-"izgledaš kao da ideš u rat!" Svi smo se smijali, ali nije nam bilo jasno kako to da je Alicia samo rekla nešto i to se ostvarilo. Miranda:-"njena moć je da mijenja oblike, ali mi ne znamo koje su naše moći, to ćemo valjda saznati putem." Linda:-"dobro, ti Alicia uđi unutra i pravi se da si vojnik, a kasnije nam otvori prozor da i mi možemo ući." Tako je i napravila. Sad smo se nalazile u ogromnoj blagovaonici, na čelu stola je sjedio neki patuljak sa krunom na glavi. Ja:-"jeste li vi možda kralj?" On-"da jesam." Mi smo crkavale od smijeha, kad samo pomislim da nisam mogla spavat od nekog zlog kralja, a ono patuljak! On je brzo pozvao stražu, a mi smo počele bježat 120 na sat. Otišle smo u podrum, i tamo smo se sakrile. Vidjele smo čeliju u kojoj je bila neka djevojka. |
- 15:04 - Komentari (22) - Isprintaj - #
nedjelja, 18.06.2006.
neobičan dan
|
Danas sam izašla u grad s Lorenom, Mirandom, Lindom i Aliciom. Prvo smo otišle u kino, a poslije smo malo obilazile dućane. Kasnije smo otišle u neku ulicu u kojoj prije nismo bile. Na kraju te ulice je bila nekakva svijetlost. Kad smo prošle kroz nju našle smo se na nekom čudnom mjestu. Posvuda oko nas je bilo cvijeće. Vodio nas je instinkt. Hodale smo i hodale i tad smo se našle u šumi. Na stablu je bila sova koja je počela govoriti. Ja sam pitala Lindu da me uštipne jer nisam mogla vjerovat u to što čujem. Sova nam je rekla da odemo ravno i da tada skrenemo desno. Mi smo ju poslušale(čudno što smo vjerovale sovi, ali nismo imale izbora). Taman smo mislile da smo se izgubile kad nam je prišla vila. Ovo je bilo previše, mislila sam da sve to sanjam, no nije bilo tako. Ta vila nam je objasnila kako smo se našle ovdije. Rekla nam je da se mi upravo nalazimo u Nemoworldu(čudan naziv, ali šta ja mogu), a da smo došle ovdje zahvaljujući prolazu(portalu). Tih prolaza ima više na svijetu-na milijune! Također nam je rekla da na ovom planetu ima više grupa-špijuna koje se bore protiv zla, a da smo mi jedna od tih grupa. Naime, stanovnici ovog planeta su počeli štrajkati zbog zločestoće njihovog kralja. Mi smo trebale pomoći narodu tako da kralja svrgnemo sa vlasti. Vila nam je rekla da je više grupa to pokušalo, ali da nitko dosad nije uspjeo. Rekla nam je da mi to pokušamo, ali mi nismo znale kako. Pitale smo ju može li nam nešto reći o našoj grupi, o tome kakve moći imamo, no ona je samo odgovorila da ništa ne zna o tome, čak i kad bi znala ne bi nam smjela reći, zbog nekih pravila i još nam je rekla kako ćemo to morati otkriti same, ali da ćemo se već nekako snaći. Bile smo tek na početku i nismo znale otkud da počnemo, a kad smo pomislile na naš zadatak, hvatala nas je jeza... nastavit će se vila žalfija  |
- 16:45 - Komentari (2) - Isprintaj - #
subota, 17.06.2006.
Zadnji dan škole
|
Tooooooo!!!!!!!!! Zadnji je dan škole!!!!!!!!!! Jedva čekam da završi to ludilo! Nema više pisanja testova, učenja, ispitivanja, pisanja domaće zadaće...-samo odmor! Osmaši i još neki razredi su se danas polijevali vodom, gađali jajima i brašnom, ali ja to ne volim. Em sam mokra ko miš, a da ne spominjemo da izgledam kao umiješena u tijesto! Ne hvala! Poslije zadnjeg sata sastala sam se s Aliciom i Lindom-smišljale smo što ćemo raditi dok ne krenemo na more, a tad nam se priključila Melanie(cura iz razreda) i rekla da će ona ić u Rim na tri tjedna. Sve tri smo joj zavidjele, no kad smo se sjetile naših ljetnih pustolovina ta zavidjelost je nestala. Ah, jedva čekam ić na more!!!!! |
- 19:51 - Komentari (4) - Isprintaj - #
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
Opis bloga
... Laura Willis-često me zovu lory. Imam 12 godina. Idem u šesti razred osnovne. Obožavam čokoladu. Volim slušat raznovrsnu muziku i idem u muzičku. Imam puno prijetelja(među kojima su i oni pravi). Kao i većina djece baš i ne volim ići u školu,ali što se mora mora se. Moja izreka glasi:-uživaj u životu! Stalno moljakam roditelje da dobijem nekog kućnog ljubimca, ali me ne šljive ni pet posto!         |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||